Ako ste pratili vesti na Internetu, verovatno ste već pročitali da je uhakovan američki sajt ruske anti-virus kompanije Kaspersky. Tom prilikom, neimenovani haker imao je pristup kompletnoj listi klijenta, sa svim njihovim podacima, e-mail adresama, aktivacionim ključevima, listom bagova i sl. Naravno zvaničnici kompanije Kaspersky su to odmah porekli, no drugo se nije ni očekivalo.
I onda se jedan najobičniji korisnik računara zapita: Kaspersky je hakovan? Pa ko će mene zaštititi ako oni ni sami sebe ne mogu da osiguraju? Pa znate kako, kao prvo, ništa nije apsolutno sigurno. Dalje, ikakva zaštita je bolja nego nikakva, posebno jer je skoro sav maliciozni sofrware (uključujući viruse, trojance, crve, makro-skripte i sl.) moguće otkriti i sprečiti skoro pa bilo kojim anti virusnim software-om, a ako koristite neku od Linux distribucija ni on vam nije neophodan. Kada su ovakve i slične priče u pitanju, radi se o hakerskim napadima, a ne o nekim komadima nazovi-inteligentnog koda koji se izvršava na računarima širom sveta, tako da vi kao pojedinac teško da ste nekome zanimljivi za taj vid zabave. Zašto bi se neko cimao da hakuje konkretno Vaš računar?
Kao što vidite, niko nije apsolutno bezbedan i svakome se može desiti da se provuče kojekakva ljudska greška. S’ toga, ne treba biti paranoičan. Ako imate rodovno ažuriran a.v. software i sistem Vam je podešen kako treba, jedina opasnost po bezbednost rada i integritet podataka je isključivo Vaša nepažnja. Mitnik je, u svojoj knjizi “Umetnost obmane“, odavno objasnio kako se social engineering-om dolazi do mnogih poverljivih podataka. No uglavnom se sve svodi na nemarnost ili nepažnju samih korisnika.
Sa druge strane tu je pitanje privatnosti podataka, gde ipak treba obratiti pažnju na vrstu servisa koji koristimo na Internetu kao i kvalitetu samog servisa. Kako je i RMS jednom prilikom izjavio, servisi poput Gmail-a su “gori od gluposti“, što jeste da zvuči paranoično, no posmatrano filozofski i jeste sigurnosna pretnja u smislu da su Vaši podaci tamo negde u posedu neke tamo kompanije. No vraćamo se ponovo na to da ste Vi kao pojedinac samo još jedan od milijardi korisnika na Internetu, te da je veća verovatnoća da bobijete sedmicu na LOTO-u nego da se neko iz čista mira okomi na hakovanje vašeg naloga.
Uprkos svemu tome, ogroman broj korisnika svoje lične podatke ostavlja javno dostupnim, a do njih se veoma lako stiže jednostavnim upitom na Google-u, Facebook-u ili sličnom Internet servisu. Na kraju se ipak može zaključiti da smo sigurni onoliko koliko mi to želimo, a pazeći šta, kako i gde radimo Velikom Bratu ne ostavljamo materijala za igru i samim tim postajemo nezanimljivi.
UPDATE:
Kaspersky je unajmio stručnjake da istpitaju napade na njihov sajt, onaj koji navodno “nije hakovan”.
