Kada sam nedavno kupio novi mobilni, nisam ni sumnjao da će stari tako brzo otići u penziju. Dugo vremena sam nosio dva telefona i u svakoj od tih kombinacija bio je upravo ovaj legendarni telefon o kome pričam – NOKIA N-Gage. On je ispratio mnoge telefone među kojima su i NOKIA 7610, NOKIA 6230i, SAMSUNG P300… Svi su oni bili odlični aparati, ali nedostajao im je duh koji je N-Gage imao. Po mnogima je N-Gage platforma bila totalni promašaj. Zato je i prekinut dalji razvoj. Nema novih modela igračke konzole iz Nokie, ali nove igre i dalje izlaze, a novi modeli sa ponosom nose oznaku N-Gage podrške. Zašto volim ovaj telefon i zašto sam ga čuvao toliko dugo?
Kako nikada ranije nisam posedovao portabilnu igračku konzolu, N-Gage me nije privlačio tom svojom karakteristikom. Naime, do njega sam sasvim slučajno došao tako što sam tražio zamenu za dotadašnjeg saputnika Nokiu 8310. Zeleo sam smart phone (sa Symbian-om) koji dovoljno kvalitetno reprodukuje MP3/AAC muzičke fajlove preko stereo sluški i koji ima Bluetooth i proširenje memorije u vidu memorijske kartice. Ekrani u boji su već odavno postali standard, a kamera mi nije bila potrebna, tako da se odluka svela na vizuelno interesantan model. Kako je ukupno u opticaju bilo svega par telefona, a uz to je N-Gage jedini koštao ispod 200€ odluku sam doneo relativno brzo. Otišao do Beograda (tada sam živeo u Kruševcu) i kupio ga za 120€ (u kompletu sa slušalicama, kablovima, CD-om…). To je ujedno bio i moj prvi telefon koji sam kupio kao nov, direktno od distributera.
Već tada postojala su dva modela, običan N-Gage i njegov naslednik N-Gage QD (koji je kasnije dobio i Silver Edition reviziju). Sufiks QD označava quaque die (što na latinskom znači – za svaki dan), a ne quality display (kvalitetniji ekran) kao što se pominjalo. QD i jeste imao bolji ekran, a od bitnih poboljšanja bili su tu i mogućnost hot-swap promene MMC kartice bez vađenja baterije, kao i nešto manje dimenzije samog deck-a (kako su u Nokiji nazivali ovaj tip uređaja). Meni ta poboljšanja nisu bila preterano bitna, ali mi se zato uopšte nisu svidele stvari koje su izbačene u odnosu na originalni model. Originalni N-Gage poseduje poseban čip za audio dekodiranje, pa je kvalitet zvuka mnogo bolji nego u slučaju software-skog dekodiranja. Pored toga, originalni model poseduje i FM tjuner, kao i mogućnost direktnog snimanja u AAC. Još jedna jako korisna stvar kod N-Gage-a je i standardni USB (Mini-B) port za povezivanje sa računarom, prilikom čega se memorijska kartica mountuje kao standardni izmenjivi uređaj i ne zahteva nikakav drajver. Hardware-ski, N-Gage je odlična spravica, a Symbian OS 6.1 je sve to upotpunio sa software-ske strane.
Ovaj telefončić (iako ne malih dimenzija: 134x70x20 mm i težine od 137 grama) je nekoliko godina bio moj saputnik kroz razne situacije i pokazao se kao odličan u svim prohtevima. Redovno sam mu cedio poslednje elektrone snage iz abterije slušajući omiljene pesme u beskrajnom košmaru GSP-a, a kako je u njemu jošuvek originalna baterija, sada drži svega oko 10ak sati. Kako sam ga jedno vreme koristio i kao GPRS modem, u svom log-u ima zabeležen impresivnu količinu pretetih podataka preko ovog interfejsa (16+12GB). Samo kućište je i dalje u odličnom stanju i očuvano je i pored brojih padova, letenja po par metara kao i gaženja u bašti KST-a. Više puta je (na EXIT-u) bio polivan račnim tekućinama (na bazi alkohola) i ništa mu nije 🙂 Odlično se nosi i sa pretrpavanjem podacima. Naime, držao sam na njemu oko 700 kontakata (svaki sa po par brojeva) kao i stotine SMS poruka. Počinje lagano da kilavi tek kada broj poruka pređe 1500, tako da sam obično tada poruke prebacivao na komp u arhivu. Ergonomija telefona je prilagođena igranju igara, ali kao što možete i primetiti ni kuckanje SMS poruka mu niju slaba strana, pa je redovno kroz njega prolazilo preko 1k porukica.
Kao što sam pomenuo, mnoge telefone sam nosio zajedno sa njim u paru i većina je po svim karakteristikama bila bolja od njega, a on je ipak ostao sve ove godine (2006.-2009.) baš zato što ima neki svoj duh – neki svoj fazon. NOKIA 8310 koju sam imao pre njega je svakako imala mladalački duh, a N-Gage je zadržao taj mladalačko-igrački fazon uz diskretno dodavanje ozbiljnih funkcija kroz Symbian OS.
Ono što posle N-Gage-a ostaje je N-Gage, ali u obliku on-line servisa za distribuciju igara, kao i mrežno igranje. Nokia ima u planu dodavanje N-Gage 2.0 podrške na veliki broj novih modela kako bi promovisala sedmu generaciju video igara koju ova platforma prezentuje. A da ne bude da se ovih godina uopšte nisam igrao, ovo su naslovi koje ću pamtiti, a ujedno ih i preporučujem:
- Asphalt Urban GT
- Bomberman
- FIFA Football 2005
- ONE
- Tom Clancy’s Splinter Cell: Chaos Theory
- Tomb Raider
- Tony Hawk’s Pro Skater
- Worms World Party
I eto, odlično je služio i zaslužio je penziju. Ne planiram da ga prodajem, zato neka stoji tu na stolu… Kad god se uželim igrarija mogu ga poneti sa sobom.
