Od malih nogu me je zanimalo kako stvari rade, pa sam uvek osećao potrebu da od postojećeg napravim nešto novo. U eri digitalnog doba, možda je najlakše napraviti nešto novo na računarima, a programiranje predstavlja jednu od najkreativnijih disciplina ICT industrije. I pored toga što sam se na početku programiranjem zanimao iz hobija, i što mi je fino išlo, još krajem odnovne škole rešio sam da moj budući poziv bude akademski podržan.
O tome, zašto sam upisao Informatiku na Matematičkom, sam već pisao, a ono što vam sada mogu reći je da se nisam pokajao i pored toga što i pored 5 godina radnog iskustva i dalje vučem par ispita sa faksa koji čeka da bude završen. Tačno je i to da me tokom pola decenije rada nikada niko nije pitao jesam li završio fakultet, jer se znanje i iskustvo ipak više cene od komada hartije sa pečatom fakulteta, ali do istog tog znanja teško da bi došao bez faksa.
Prve programerske korake vučem još iz 7. razreda osnovne škole kada sam se prvi put susreo sa QBASIC programskim jezikom na Lira 500 računarima. Tadašnji nastavnih tehničkog obrazovanja predavao nam je i informatiku tako što nam je zadavao da primere programa iz knjige prekucavamo na računar. Gledajući one kodove koji se ponavljaju zaključio sam da bi mogao da napišem i svoj program samo ako dovoljno dobro naučim one silne primere. Posle manje od mesec dana gledanja u QBASIC kod, napisao sam svoj prvi program. Bio je to adresar sa brojevima telefona mojih drugara, a kako nisam imao svoj PC, program sam napisao na papiru u mom bloku za ideje 🙂
Početkom srednje škole, sa društvom sam krenuo na informatičku sekciju gde smo se prvi put susreli sa pravim programskim jezikom. Crtali smo algoritme na papiru i prevodili kod u Pascal. Tu sam se prvi put i navukao na logičke i algoritamske probleme, zbog kojih sam i zavoleo programiranje kao takvo. Od početka sam bio fasciniran mogućnostima koje pruža svega 20ak reči jednog programskog jezika i raznim varijantama njihovog uklapanja prilikom dolaženja do rešenja. Algoritamske probleme koje bih jednom rešio sam kasnije pokušavao da rešim na neki drugi efikasniji ili elegantniji način, čime sam sam sebi stvarao izazove i zanimacije.
Kako nije bilo računarskog problema koji programom nisam mogao da rešim, bio sam ubeđen da kidam programiranje, a treće mesto na takmičenju iz informatike na državnom nivou i četvrto na evropskom su samo utvrdili moje verovanje da će mi fakulte biti koristam samo zbog kontakata. U kraju sam bio poznat kao onaj što se razume u kompjutere, pa sam očekivao da ću na fakultetu sresti najbolje od najboljih iz cele države. Kad ono međutim…
Već na početku faksa sam skvatio da na mom smeru ima jako malo geekova koji vole programiranje, računare i informacione tehnologije uopšte. Većina je upisala informatiku jer su čuli da je to perspektivno ili nisu upali na FON, pa su se skrasili na Matematičkom dok se negde ne prebace. Tako je i bilo jer nas je prvi godinu očistolo svega par, a polovina je odustala. Shvatio sam da fakultet nije baš onakav kakavim sam ga zamišljao, ali se to, na neki čudan način, ispostavilo kao jako dobra stvar.
I ako je poznavanje hardvera, mreža, Linux operativnog sistema bilo moja jača strana, a programiranje sam držao u malom prstu, ono što smo radili na fakultetu u prvi mah nije imalo apsolutno nikakve veze ni sa programiranjem ni sa IT-jem uopšte. Prve brojeve sam, maltene, video tek posle šest meseci, kada smo završili sa alfa, beta, gama, delta, psi, ‘či’… i ostalim grčkim simbolima povezanim logičkim operatorima i nekim čudnim simbolima poput kružića različitih veličina, obrnutim slovima i nekim znacima jednakosti u transu. Skupovi, grafovi, matrice, iskazni računi, gramatike i regularni izrazi, diskretna matematika i sl. podsećali su nas pre na svakojake perverzije nego na informatiku, pa i matematiku uopšte… Sve dok jednog dana nismo počeli to da primenjujemo u rešavanju računarskih problema.
Sve ono što sam nekada znao da isprogramiram da radi, tada sam znao da rešim, prvo postpuno logički, a zatim i da to jednostavno raspišem u programskom kodu bilo kog jezika. Kodiranje, koje mi je nekad bila glavna stvar, vremenom je postalo samo rukopis u izvornim fajlovima. Programiranje je postalo mnogo više od samog rešavanja problema. Veće probleme nismo više rešavali tako što bi uzeli veći čekić, već je analiza i dizajn algoritama doprinela da se do rešenja dođe na pametniji način. Nekada je to bilo svođenje na šablonski algoritam za koji znamo da je efikasan, a nekad čak i služenje trikovima koji postoje samo u registrima mikroprocesora.
Sve to si mogao da naučiš i sam, bez fakulteta, rekao bi neko. Istina, mogao bih. Kad bi uopšte i znao da to postoji. Nekad su i profesori mnogo zaslužniji za dodatno motivisanje za dalji napredak od pukog rešavanja zadataka i gutanja stručne literature. U mnogim slučajevima su i kolege bile krivci za dalje i ozbiljnije zanimanje za neku oblast. Nebrojano mnogo puta je samo to okruženje ispunjeno mladim kreativnim ljudima punih entuzijazma rezultovalo fantastičnim idejama i projektima od kojih su mnogi završili u renomiranim IT časopisima.
Čak i ako izuzmemo sve doživljaje iz studentskih dana, poznanstva, žurke, putovanja, primatijade, lan partije i [cenzurisano] fakultet je iskustvo koje mi je izuzetno puno pomoglo, kako u tome da postanem bolji u tome što radim, tako i u životu sveobuhvatno. I pored toga što u svakodnevnom radu, koristim samo 10% svog akademskoh znanja, upravo onih 90% pomaže mi da ovih 10 savlađujem bez po muke. Jednom me je kolegenica sa drugog smera zamolila da joj pomognem oko seminarskog iz statistike koji se radi u programskom jeziku za koji do tada nikad nisam ni čuo. Za dva dana sam naučio R i rešio sve zadatke uz pomoć formula koje ni danas polovinu ne razumem. Ako se pitate čemo to što za par dana mogu da savladam nešto novo, pomenuću da su takve nove stvari bile i tehnologije za WEB i Android npr…
I još jedna stvar koju moram da pomenem. Kada sam ja rešio da studiram informatiku tada je ETF bio jedini izbor. U vreme kada sam upisivao faks, bilo je dobre informatike i na FON-u i na Matematičkom. Danas je izbor mnogo veći i mogućnosti su dosta šire… Ako upravo završavate srednju školu, preporučujem da pogledate stranicu Studiraj i ti IT, pa dobro razmislite šta želite, šta vam ide i najbitnije šta vas zanima pre nego što upišete fakultet. Ali obavezno upišite neki, jer ćete inače imati samo zanat i verovatno nećete ni biti svesni šta propustate…
