Putopise retko pišem odmah po povratku u grad jer me često sačeka brdo obaveza od kojih inače pobegnem, tako da i ovog puta ista situacija u pitanju. Kopaonik je planina koju najčešće posećujem, a o njemu nikad nisam pisao, pa evo prilike da se to promeni.
Nedavno se vratih sa opuštenog vikenda provedenog na našoj najpoznatijoj planini – Kopaoniku, pa konačno slegoh utiske koje želim da podelim sa vama. Naime, kao što večina vas verovatno već zna, rođen sam u Kruševcu, od koga je nacionalni park Kopaonik udaljen svega nekh sat vremena. To je ujedno i glavni razlog zašto sam, još kao mlađi, jako često provodio dane na obroncima ove planine.
Zanimljiva je činjenica, koju sam ranije već pomenuo, da sam tek prošle godine prvi put u svom životu bio na zimovanju, što je malo čudno s obzirom da sam stalno na Kopu. Upravo ovaj ‘paradoks’ otkriva suštinu inspiracije za ovaj tekst, a to je lepota jedne planine tokom letnjih dana.
Ukratko o Kopu
Većina je verovatno upoznata, ali zbog društva iz regiona, pomenuću da je Kopaonik najveći planinski masiv u Srbiji, lociran u centralnom delu naše zemlje. Na njemu se nalazi i najviši vrh u Srbiji – Pančićev vrh na visini od 2017 m nadmorske visine. Zbog razvijene infrastrukture i povoljne lokacije, ujedno predstavlja i najveći ski centar. Često se, u slengu, naziva i skraćeno Kop od Kopaonik – što je naziv koji je dobio zbog velikih iskopina rudnih bogatstava koje ova planina poseduje.
Put do Kopa
Ako ste očekivali da vam u stilu Mirka Alvirovića, iz SAT-a, prepričam kakve vas anegdote očekuju na putu do Kopa, moraću da vas razočaram. Prva zanimljivost koju sam ufotkao je kamion Jaffa cakes-a koji izgleda kao ogromno pakovanje voljenog nam slatkiša.
Druga neobična i neočekivana pojava bila je kolona od nekih 5km na naplatnoj rampi Bubanj potok, koju smo srećom zaobišli jer smo išli u drugom smeru. Kako je postojala verovatnoća da i u povratku zatknemo sličan prozor, proverio sam stanje preko AMSS – što preporučujem svima koji kreću na bilo kakav put jer su preko leta redovni radovi na putu na mnogim deonicama.
Planina preko leta
Dok većina leti mašta o moru, postoje ljudi koji bi radije pobegli negde gde je svežije. Na Kopu je po nepisanom pravilu, 10 stepeni niža temperatura nego u podnožju, a na vrhu zna da bude i duplo. Dok je na usijanom gradskom asfaltu i do 40°C na Pančićevom vrhu bude hladno i u duksu, a ne u majici. U centru Kopaonika preko leta bude prijatno za sedeti u letnjoj odeći, ali za šetnju, planinarenje i osvajanje vrhova se treba obezbediti malo ozbiljnijom opremom.
Iako su se potrudili da ove godine obezbede bogat zabavno rekreativni program i tokom letnjeg perioda, ne očekujte ludovanje i klabing vrste ikakav jer je planina poprilično mirna i tiha u ovom periodu. Ako želite da pobegnete iz uzavrelog gradskog haosa, ovo će vas zapravo obradovati.
Prodavnice rade do 1h posle ponoći, a pivo možete kupiti i posle 10 sati. Ako ste već gore, ne propustite ni domaću rakiju i slatko od svih vrsta voća, koje ulični prodavci valjaju na svakom ćošku.
Opijajući planinski vazduh pomoći će vam da se uz razne fizičke aktivnosti dobro izmorite i spavate kao beba. Imajte na umu da jutarnja temperatura i preko leta zna da se spusti blizu nule, pa pripremite prikladnu odeću ako idete u jutarnju šetnju, trčanje ili jednostavno volite da pijete kafu na terasi.
Ako vas zanimaju ostale novotarije, ukratko: pušteni su u funkciju zip line, tjubing, kao i prvi bob na šinama u ovom delu evrope. Gondola od Brzeća i dalje nije gotova, a najavljeno je i ukidanje jedne od poznatih ski staza, no o tome će se znati detaljnije pred početak sezone.
Ako niste vešti u planinarenju, preporučio bih vam da se makar prošetate do Pančića. Zaista nije daleko i potrebno je svega pola sata pešaka od centra. U slučaju da iz bilo kog razloga niste u stanju, popnite se makar žičarom. Ako ipak krenete pešaka, ponesite flašicu vode sa sobom – trebaće vam :]
O pejsažima ne bih tošio reči, jer zimzelene šume, pod senkama oblaka koji se zbog čestog vetra brzo kreću, izgledaju zaista bajkovito.
Ako idete autom, ne propustite priliku da sa nekog od usputnih vidikovaca pokraj puta bacite pogleda na okolna prostranstva. Beskrajne šume i okolne planine u jednom kadru hipnotisaće vas i poželećete da ostanete mnogo duže nego što ste planirali. Najbolja stvar kod planine je što je svako doživaljava na svoj način, a raznolikost njenih prirodnih lepota pronađe put do svačijeg srca.
Grand Hotel & SPA ****
Iskoristio bih priliku da pomenem i hotel u kome smo odseli tokom ovog divnog vikenda – skoro renovirani i potpuno opremljeni Grand Hotel & SPA. Naime, hotel je kompletno renoviran prošle godine i u njemu je sve novo i sređeno. Opremljen je raznim dodatnim sadržajima, od kojih su me lično najviše interesovali bazen i još zanimljivije otvoreni bazen sa toplom vodom.
Osećam da je jako bitno da pomenem i besplatan Wi-Fi u svim sobama, a i pokrivenost 3G signalom nije manjkala. Kako je hotel bio poprilično prazan, prve večeri nije bilo tople vode na tuševima (što je verovatno jedina mana protočnih bojlera) ali je kasnije sve bilo ok. Klopa je takođe više nego pristojna i što se tiče izbora, ali i kvaliteta pripreme i ukusa. Išlo je dotle da sam za doručak tamanio čak i poparu.
Jedna jedina zamerka na koju bih skrenuo pažnju službi iz hotela (pošto znam da ovo čitaju) je ne postojanje nikakvih natpisa, putokaza ili mape gde se šta u hotelu nalazi. Od lutanja po hodniku za pronalaženje puta do restorana (do koga je na kraju najlogičnije bilo doći tako što se prođe kroz lift?!) do ulaza u bazen i saune do kojih se dolazi (onako u mokrim papučama i bademantilu) kroz restoran gde ljudi sede i jedu. Poprilično sam siguran da to nije ni jedini ni najbolji put, ali posle višeminutnog lutanja po hodnicima i stepenicama, nisam uspeo da nađem prikladniju rutu. Svakako smatram da bi takve stvari motale biti obeležene i na srpskom i engleskom.
Sve u svemu, Kopaonik je zaista planina za odmor bez obzira na godišnje doba, a zaista nije (geografski) previše daleko od većih gradova koliko uspe da vas udalji od svakodnevnih problema, gužve i obaveza.
