Upravo se vratih iz Novog Sada, gde je održan BlogOpen, ali umor i neispavanost me neće sprečiti da svoje utiske prenesem i podelim sa vama dok su još vrući.
Јоš od kad sam se, kao EarlyEarlyBird, prijavio na ovogodišnji BlogOpen, jedva sam čekao da odem na isti. Kako se vreme početka ove regionalne blogerske manifestacije bližilo, raslo je i uzbuđenje jer će na istoj biti jako puno meni poznatih i dragih ljudi, kako sa neta tako i onih IRL koje nisam video poprilično dugo. Očekivanja su rasla, a bio sam spreman i na mnoga iznenađenja, pa da krenem redom…
Šta je to BlogOpen i zašto SocialOpen
BlogOpen je radno-prijateljskog susreta blogera i srodnih aktivista koji predstavlja nešto kao festival blogova. Svake godine se na istom okupi značajan deo domaće blogosfere, a uvek su tu i gosti iz exYu republika. Sama manifestacija obično traje dva dana tokom kojih se održava veći broj predavanja koja su direktno ili indirektno vezana za blogovanje.
Naziv ovogodišnjeg BlogOpena je SocialOpen i ciljna gupa istog su blogeri, tviteraši, poslovni i privatni korisnici društvenih mreža koji uz pomoć istih ostvaraju komunikaciju i umrežavanje sa ostatkom zajednice, prema kojoj se otvaraju i razmenjuju iskustva. Tajming je, po mom ličnom mišljenju bio idealan za osvrtanje na ovu dimenziju Internet usluga jer društvene mreže upravo ovih godina doživljavaju pravu maou revoluciju na našim prostorima. Stotine hiljada mladih ljudi uvodi Internet zbog Fejsbuka, sve je više aktivnih tviteraša, blogosfera postaje ozbiljnija, a naglo raste i broj korisnika pametnih telefona i mobilnog Interneta, čineći online servise dostupnim na svakom mestu u bilo koje vreme.
Predznanja i očekivanja
Kao što sam na samom početku već pomenuo, znalo se da će se na jednom mestu naći značajan deo domaće blogosfere, čiji se skup dobrim delom preklapa sa grupacijom domaćih korisnika Twitter-a. I na samom BO bilo je priče o ovoj temi, tokom koje smo došli do zaključka da je danas skoro pa nemoguće biti bloger a ne biti tviteraš, te da se ove dve grupe malte ne preklapaju i podudaraju.
Puno tih ljudi sam poznavao od ranije, kako sa prethodnih okupljanja online-ra, tako i iz nekih drugih priča iz privatnog i poslovnog života. Mnoge od njih nisam video jako dugo i ovakve manifestacije skoro da predstavljaju jedinu priliku tokom koje ne komuniciramo bockanjem prstima po tastaturi već se u konverzaciju uključuje i mimika 🙂 Ovakva okupljanja uvek predstavljaju i koordinatni početak novih poznanstava i prijateljstava, pa početnicima u ovim vodama toplo preporučujem da svoj mali blogerski čamac usidre upravo u BO zalivu Internet okeana.
Na predavanjima se uvek nauči po nešto novo i korisno, bilo da ste Internet početnik (osoba koja jošuvek nema naloge na svim postoječim online SN servisima) ili iskusni socijalni manijak (najviši lvl online prisustva usled čega se Vaš Internet alias pojavljuje na svakom značajnijem online događaju – tzv eniac-like).
Ono što se istorijski pokazalo kao još bitnija stvar od samog zvaničnog dela manifestacije je druženje i nezaboravni provod u nezvaničnom delu koji se odvija od kraja predavanja do ranih jutarnjih sati sledećeg dana i obično je lociran u obližnjoj kafani. Obratite pažnju na keyword “kafana” jer je ista odgovorna za najveće i najbitnije događaje u srpskoj istoriji, počevši od druženja pisaca i pesnika, preko političara i viđenijih ljudi, do organizacije oslobodilačkih ustanaka i ostalih istorijski bitnih događaja koji su rezultovali da živimo u Srbiji kakva je danas.
Ako niste od onih što sebe svrstavaju pod kategoriju party_maniac-a, ovakve prilike možete iskoristiti za network-building i upoznavanje potencijalnih partnera i saradnika. Druženja su slobodna i na dobrovoljnoj bazi, ali shvatate ideju 😉 U svakom slučaju, uvek možete pročitati utiske ljudi sa prethodnih BO okupljanja.
Domaćini i organizacija
Novi Sad je jako lep grad, a vreme nas je poslužilo pa je boravak u istom pričinjavao pravo zadovoljstvo. Što se samog prostora tiče, Svečani salon Spensa je zaista bio prijatno i konforno mesto, a WiFi Internet solidne realne brzine pomogao nam je da se osećamo kao kod kuće. Organizatori su (očekivano) bili kreativni, pa smo umesto akreditacija (neočekivano) dobili kecelje i varjače koje su imale istu ulogu. Za brzo, jednostavno i efikasno prijavljivanje i akreditaciju, pobrinuo se servis Kotizacije.net uz čiju pomoć je sve prošlo besprekorno.
Volonteri koji su pripomagali oko svih tejućih stvari bili su izuzetno ljubazni i spremni za cimanja, od pomoći za večivanje akreditacionih kecelja, preko izdavanja raznih informacija, pa sve do raznošenja kafa za goste. Volontere koji su se raspoznavali po keceljicama sa žutim trakicama, ovom prilikom pozdravljam i upućujem sve pohvale. Isto važi i za organizatore, sponzore i ostale koji su upetljani u BO priču i koji su se potrudili da sve prođe u najboljem redu i na najvišem nivou. Organizacija se može meriti sa onom na biZbuZZ-u, o kojoj ne treba trošiti reči. Još jednom, podebljanim slovima: Organizacija je bila na vrhunskom nivou. Svaka čast!
Program i predavači
Od odlične ekipe predavača, očekivalo se i odlično ispunjenje unapred definisanih tematskih celina programa. Neki su očekivano brilirali, oduševljavajući prisutnu publiku svojom spontanošću u iskrenim savetima. Upravo to smo i predviđali i priželjkivali dok sam pre samog početka sa Slavkom i Milošem komentarisai uvodna predavanja. Naravno, ovde pre svega mislim na Vladimira Stankovića, poznatijeg kao DedaBor. (Unapred se izvinjavam za rečnik, ali i dalje sam pod utiskom) Deda je jebeni kralj nenadjebivi i rekao sam da ću mu od danas pa doveka komentarisati na svaki tekst na blogu, makar nemao da kažem ništa više od “cool/Sper/Bzvz/Taj rad…“. Čovek od koga svi blogeri treba da uče šta znači blogovanje i kako se prepoznaju i cene drugi blogeri. Izuzetno inspirišuće. Ne mogu a da ovde ne uvrstim i Slavkovu prezentaciju o Umreženom aktivizmu, koji ne samo da je i teoretski i kroz konkretan primer iz ličnog iskustva objasnio kao se sa 0 dinara može privući pažnja i odraditi odlična kampanja, već nas je sve ostavio bez daha kada je na scenu uletelo desetak zgodnih devojaka. Impulsivno i zaštitnički odmah sam pohitao ka bini da stanem u zaštitu svog druga Slavka i odbranim ga od pomahnitalih devojaka, ali kako su dotične na bini počele da izvode uvežbanu koreografiju, nisam želeo da budem partibejker pa sam se priključio masi i uklopio u ritam koji je pokrenuo prisutnu masu i iznudio aplauze i ovacije. Otuda i ono ostajanje bez daha, bar što se mene lično tiče (jer sam, zbog opravdanih razloga – zvanog Destilerija, propustio jutarnje zagrevanje).
Bilo je i onih neozbiljnih koji su prezentaciju bukvalno skarabudžili par minuta pred početak svog predavanja i u kojoj se nije našlo ama baš ništa što do sada nismo već mogli da vidimo na njihovim blogovima. Naravno da je tu bilo puno toga korisnog (posebno za početnike i one koji žele da shvate i razumeju kako društvena mreža poput Twitter-a funkcioniše i kako se ista koristi privatno i profesionalno) kao i saveta iz njihovog ličnog ogromnog profesionalnog iskustva u radu sa tim savremenim medijima. I pored toga što sa dotičnom gospodom nisam imao nikakve ranije kontakte, upoznat sam sa njihovim radom i izuzetno ih cenim kao stručnjake u svom poslu. Takođe imam i apsolutno razumevanje za njihovo ekscentrično ponašanje jer su šmekeri koji sebi to mogu da prijušte, a da i dalje ostanu ono što jesu, ali iskreno, upravo zato sam od istih očekivao više. Kontam ja da su i oni došli da se zabave, kao i svi mi, ali za nekoga ko ima znanje, moć, iskustvo i rezultate iza sebe očekivah malo više otvorenosti za ostatak prisutne družine. Bilo kako bilo, Peđa i Ivan imali su zapaženu prezentaciju sa puno korisnih informacija i konkretnih saveta koju su neki (defaultno) hejtali, a neki našli veoma korisnom.
Bilo je tu još odličnih prezentacije vrednih pomena, ali bi ipak trebalo i malo da se odmori posle ove pozitivne ludnice, pa bih iskoristio priliku da izdvojim još jednog mladog blogera koji je po malo neočekivano, gotovo niotkuda, održao odlično predavanje koje ne samo da je tokom celog trajanja držalo pažnju, več nas je sve i posle toga navelo na razmišljanje o svojim online prijateljima. Jedna od ličnosti ovog BO je i Danijel (iz susedne nam Hrvatske) sa svojom prezentacijom “Klik (do) prijateljstva” u kojoj je preneo svoja iskustva u sticanju prijatelja preko mreže svih mreža… sa svih krajeva sveta. I ne samo da je prezentacija bila odlična, već sam (uz čistoću raznih vrsta alkoholnih pića u par novosadskih klubova) imao priliku da se sa Danijelom i lično upoznam, na osnovu čega samo mogu da potvrdim da je jako pozitivan lik i super friend. Motrite na ovog dečka 🙂
Društvo i novosadski (noćni) život
Kako imam puno (što blogerskog, što onog drugog) društva u Novom Sadu, iskoristio sam priliku da se sa istim okupim, gde drugde nego u nekom guzvavom mestu sa (pre)glasnom muzikom i uz dobre vibracije napunim energiju za sledeći dan. Tako smo, za jedno veče, degustirali alkoholne tekućine (sve u svrhu nazdravljanja i poštovanja prema sponzorima) na više novosadskih lokaliteta uz različite muzičke pravce, što se završilo kao odličan team-building, koji je za posledicu imao par novih follower-a sviju prisutnih i par desetina čudnovatih fotki koje će krasiti naše privatne kolekcije 🙂
Bez da ikoga imenujem, sami če se prepoznati, želim da se zahvalim društvu koje je bilo samnom na putu, za vreme, a nadam se i posle ovog BlogOpen-a. Još jednom sam se uverio kako je Novi Sad jako fin i gostoljubiv grad, a ova regija puna pozitivnih ljudi koji, iako su zavisnici od Interneta i njegovih servisa, imaju jako bogat i otvoren društveni život. Totalno u skladu sa nazivom ovogodišnjeg BlogOpena!
Sumiranje i utisci
Ako tokom čitanja ovog teksta niste dobili ideju kako mi je bilo na BO, podsećam vas da i pored nespavanja i popriličnog umora, nisam mogao da izdržim da utonem u carstvo snova a da se ne oglasim po pitanju BlogOpena. Jednostavno fenomenalno! Ko je bio zna o čemu pričam, ko nije može samo da čita utiske po blogovima i da broji dane do sledećeg BlogOpen-a koji nikako ne treba propustiti – iz tisuću hiljada razlga 🙂
Ćaskalo se dok se predavalo, tweetalo se dok se blogovalo, tweetalo se i dok se predavalo, a ćaskalo se i dok se tweetovalo… A što je najbitnije, družilo se sve vreme! Čak sam imao i prilike da pogledam svoj blog na Apple iPad-u 🙂
Naučili smo da cenimo druge, da budemo svesni svojih uticaja, ali i odgovornosti, da se povezujemo i budemo otvoreni i to obostrano. Internet nije jednosmetan i komunikacija na društvenim mrežama nije jednosmerna. I ako imamo šta da kažemo ili pitamo, možemo direktno da stupimo u kontakat malte ne sa bilo kime. Nije ništa strašno iskazati svoje mišljenje u vidu komentara čak i ako je ispod (ili iznad, gledno iz perspektive crawler-a) potpisan jedan Varagić, Pušelja, ministarka iz vlade ili moj rođak sa sela… Na kraju krajeva svi su oni ljudi od krvi i mesa i ovde su sa istim razlogom kao i mi – da budu društveno otvoreni i da ostvare komunikaciju sa ljudima.
I što je najlepše, možete pričati o kojoj god zajedničkoj temi koje se dotaknete. Eto, sa Varagićem sam se lepo ispričao o kulinarstvu; Dinke je cool lik i uopšte nije tako namrgođen i strašan kao što možda deluje na netu 🙂 ; Boris Gadgeterija je takođe otvoren za sve kreativne priče; DedaBor je kralj o kome i ne treba trošiti reči, Čak je i Blogowski pružio ruku da se upozna… Jedino je Nebojša prespavao sve najzanimljivije, a nije ni bio pričljiv kao što je inače, pa sam morao da ga lovim i upoznajem sa ljudima koju su želeli da ga dotaknu 🙂 Sve u svemu, ljudi su totalno cool i otvoreni. Ne ustručavajte se da se uključite u online zajednicu. Naravno, budite umereni i nemojte da spamujete. Vremenom ćete naučiti svašta korisno i sve nepto lepo…™. Bili smo i društveno svesni pa smo skrenuli pažnju i na probleme na domaće zakonodavstvo i tužilaštvo kada su Cyber stvari u pitanju, uz pitanje upozorenja: Ko je sledeći?!
Sve u svemu, da rezimiram u jednoj relenici: Jednostavno fenomenalno, opušteno i zabavno iskustvo koje ne treba propustiti.
Blogopedija
Čisto za kraj, ne može se pričati o BlogOpenu a da se makar ne pomene Blogopedija – štampano izdanje knjige koja BlogOpen ovekovečuje kroz najbolje tekstove sa blogova i tweetova iz prethodne godine, a sve u svrhu promocije autorstva i sadržaja na Internetu.
Ako ništa drugo, Blogopedija je fin suvenir koji nam osvežava pamćenje i vraća sećanje na zabavne trenutke koji su se odigrali na BlogOpenu i o kojima će se tek pričati.
Ove godine se u Blogopediji našao i moj tekst, tj pescmica o Twitteru, tj našoj reakciji na njegov downtime… A evo i liste (poređano abecedno) ostalih autora:
- Angelina Radulović: Jednake.
- Bojan Arsenović: Nebo nam pada nad glavu.
- Branislava Džigurski: Poetičnost prljave sudopere.
- Branko Đurković: Oda cvrkutu.
- Dejan Vukmirović: Reinkarnacija.
- Dragan Zarić: Pišući iznosim subjektivan stav.
- Dragana Đermanović: Život je knjiga.
- Dragan Radović: Tajni gedžet Svetislava Basare.
- Istok Pavlović: Startapitis – bolest savremenog web profesionalca.
- Ivana Momčilović: Nostalgija za brdima.
- Jasmina Lechleitner: Poljubi kišu.
- Marija Đokić: Neodoljivi zavodnik.
- Marija Spasojević: Mikroskopsko ništa.
- Miloš Krneta: Islandski vulkani.
- Miljan Ristić: Facebook – slučaj treći.
- Miljana Mladenović: Survivor ili kako nadigrati muškarce.
- Mirjana Mimica: Predsednik, stidne dlačice, šetanje psa – aj lajv in Srbija.
- Nebojša Radović: O kratkoći življenja.
- Nemanja Terek: In memoriam: jedan od onih dana.
- Nenad Obradović: Miris noći.
- Predrag Milićević: Trag života.
- Sanja Glamočanin: Cimeri XXI veka.
- Slavko Ilić: Twitter Story: Poklon za nju.
- Slobodanka Boba Đuderija: Ko ne izroni, magarac.
- Tamara Gočmanac:Neljubavno pismo.
- Tanja Novaković: Sniženje.
- Tatjana Tucić: Prkos i goruća ljubav.
- Tomislav Stanković: Bloger ga nije volio – kako (p)ostati neuspješan bloger
- Viktor Vilotijević: Smem li, Srbijo, da budem ono što jesam?
- Vladimir Kalušev: Religije i Internet.
- Zlata Veličković i Višnja Dimić: Autorecenzija.
- Zoran Stanković: Prekinut san.
P.S. Facebook album sa fotkama sa BlogOpen-a možete pogledati ovde (public link).
