Prošlog vikenda, sa društvom iz studentske organizacije BEST, posetio sam Zagreb po prvi put u životu. Povod je bio miniCE koji je LBG Zagreb organizovao za naš LBG Beograd, a utiske ću pokušati da spakujem u tekst ispod.
Šta je BEST
BEST (Board of European Students of Technology) je neprofitna i apolitična organizacija studenata tehnike Evrope. Od 1989. BEST povezuje studente Evrope, obezbeđuje saradnju i razmenu među studentima Evrope. U okviru BEST-a funkcioniše oko 89 Lokalnih BEST grupa koje u preko 30 evropskih zemalja izgrađuju dobro organizovanu, inovativnu studentsku mrežu.
Šta je miniCE
miniCE je skraćenica za “mini cultural exchange” i označava međunarodne vikend razmene studenata u cilju međusobnog upoznavanja i razmene iskustava. Kao što pomenuh, prošlog vikenda domaćini su bili naši drugari iz Zagreba koji su nas najtoplije ugostili i protekli vikend učinili nezaboravnim.
Putovanje… vozom
Kao prava grupa studenata, u petak 18. februara oko 9h izjutra počeli smo da se okupljamo na železničkoj stanici. Kako to uvek, u takvim situacijama biva, čekali smo sve prijavljene do poslednjeg momenta pred polazak voza. Za divno čudo, voz ipak nije kasnio, pa smo stigli da pokupijemo hranu i piće za usput i za tamo i da se spakujemo u kupee na vreme. Zanimljivo je da smo sa početnih ~35€ za povratnu kartu uspeli da dobijemo grupni popust pa su nas karte koštale ~18€ po osobi, što nam je bilo sumnjivo pa do samog povratka nismo bili sigurni hoće li nas pustiti da se vratimo istim kartama ili ćemo i otuda morati da jurimo popust.
Kako nas je bilo jedanaestoro, a dva kupea broje 12 mesta za sedenje, kao saputnica nam se zapala jedna starija gospođa koja je insistirala da ostane na mestu koje je ranije zauzela i svojim godinama zaslužila, pa smo odlučili da je prihvatimo kao 12. člana posade. Zaista se ne sećam njenog imena, ali ću njene anegdote o čerki koja drži pola Zagreba, beloj kafi Divka i keksu na meru od 24 kuna za kilogam, pamtiti i u snu. Postoji čak i video zapis jedne od neprebrojivo mnogo instanci njenog bjesedništva, pa će uskoro i taj neprocenjivi arhivski materijal biti dostupan na mojoj YouTube stranici.
Doček i upoznavanje
Na par metara od samog vagona, dočekala nas je mala ali odabrana grupica Bestovaca iz njihivig LBG-a. Nije da usput nismo popili dovoljnu količinu piva, vina, pelinkovca i vinjaka (za ubijanje trebe i protiv mučnine od puta) ali prosto nismo mogli da odbijemo domaćine koji su na licu mesta otvorili po flašu medice, pelinkovca, kruškovca i belog vina. Pozdravili smo se i izljubili kao najrođeniji, iako se većina do sada nikada nije ni videla, pa nastavili do njihove kancelarije u FER-u da ostavimo stvari i produžili do menze na večeru.
Noćni život i gradski provod
Iako će vam većina Zagrepčana reći suprotno, noćni život u glavnom gradu Hrvatske uopšte nije loš. Nije da se može meriti sa Beogradskim, ali je ponuda kafića i lokala poprilično raznovrsna, a isto važi i za zastupljenost muzičkih pravaca u istima. Daleko od toga da smo obišli sve što nas je zanimalo, ali ono što smo imali prilike da vidimo je za svaku pohvalu. Sam grad je poprilično velik (prostran) i zaista lep. Sve je sređeno, čisto, uređeno… Čak su i ulice uredno obeležene, a i mape za turiste se mogu videti tu i tamo u svakom delu grada. Naravno to me nije sprečilo da se izgubim i provedem preko sat vremena oblećući oko tramvajske stanice u potrazi za pravom ulicom koja bi me odvela do mesta gde smo knoćili. Par_kraćih_poziva_za_upute i stotina_potrošenih_kuna_na_računu_zbog_poziva_iz_roaminga kasnije uspeo sam da naučim napamet ceo deo grada i dođem na željeno mesto.
Super zgodno je što tramvaja ima malte ne svuda i saobraćaju i noću pa se do bilo kog dela može stići za max 15-20 min. Nezgodno je što se od tramvajske stanice do bilo čega sledećeg pešači još min 5-10 min, na šta mi u Beogradu nismo baš navikli. Kod nas se zamene 2-3 linije gradskog prevoza i putuje i do dobrih sat vremena, ali se zato ne sećam kada sam od bilo koje stanice do bilo koje druge tačke pešačio preko stotinak metara. Ha! Eto, nismo baš u svemu najgori 😀
Što se ostaka zagreba tiče, detalje ću ostaviti za neki drugi put kada ga još malo upoznam, ali ukratko mogu reći da dosta podseća na Novi Sad, pa nam se verovatno zato svima odmah i svideo. Planiram uskoro još jednu posetu pa ću gnjaviti ljude da me vode i upoznaju malo detaljnije sa gradom preko dana.
Frendovi i frendice
Sve ovo prethodno ne bi bilo takvo kakvo jeste da naši drugari iz Zagreba nisu bili pravi domaćini i da nas nisu ugostili kao najrođenije. Zaista ne bih da izdvajam nikoga po imenu i prezimenu jer su svi do jednog bili zaista super i jedino što mogu da kažem je da su nam zadali domaći zadatak i da je sada naš red da njima pokažemo kako se partija/tulumari u Beogradu. Ako izuzmem Bestovce, koji su po defultu prijatni i druđeljubivi, poprilično sam se pozitivno iznenadio što su svi ljudi koje smo random() upozvali bili podjednako cool, opušteni i druželjubivi. Ne da nisam imao nikakvo negativno iskustvo, već su svi do jednog bili toliko pozitivni da sam u jednom tretnutku pomislio da nas namerno vode po mestima gde je sve oko nas scenirano poput kadra za neki film.
Tweeple
Još jedan, meni zaista drag, krug ljudi predstavlja tweeple ekipa. Nisam stigao da se vidim sa svima od mnogobrojnog društva sa Twitter-a, ali su me svi sa kojima sam se sreo IRL oduševili još više nego kada sam ih znao samo po avatarima. Od svih sa kojima sam se sreo, samo sam se sa Peđom znao od ranije, a sa ostalima sam zakazao kavu za sledeći put.
Opšti utisak
Ako po tonu prethodnog dela teksta niste zaključili želeo bih da ponovim, da se zna! Prvi put sam bio u Zagrebu i u Hrvatskoj uopšte i ne da sam prijatno iznenađen već sam zaista oduševljen. Svime! Grad, ljudi, mesta, stvari, provod, zezanje, gostoprimstvo, medica, piva, tweeps… Hvala vam svima drugari! Očekujemo vas uskoro kod nas u gostima, a nakon toga bi mogli ove razmene češće da pravimo, očigledno je svima zabavno 😉
while(1) {
zagreb: have(fun);
goto zagreb;
}
