Igrački kontroleri su ulazni urađaji koji se koriste za upravljanje video igrama. Najčešće su povezani sa igračkom konzolom ili PC računarom. Ovi uređaji su kroz istoriju dosta evoluirali i trenutno se nalazimo na pragu nove ere kontrolisanja objekata u virtuelnoj realnosti iz stvarnog sveta. Od svoga nastanka do današnjih dana, igrački kontoleri su bili direktno povezani sa uređajem na kome se igra i nalazila, pri čemu je bio potreban fizički kontakt razmenu signala između igrača i igre. Međutim, savremena tehnologija je otišla mnogo dalje od same bežične komunikacije. Danas su nam dostupni mnogo napredniji interfejsi za digitalizovanje pokreta i njihovo prenošenje u virtuelni svet igara.
Najprisutnije vrste igračkih kontrolera su:
- Gamepad (ili džojped) – najpopularniji igrački uređaj koji se najčešće koristi na igračkim konzolama, a ne retko i na PC-ju
- Joystick (džojstik ili palica sa igru) – nekada sastavni deo arkadnih automara, dana se uglavnom koristi za simulacije letenja
- Volan – samostalno ili u paru sa menjačem i papučicama, koristi se za simulacije vožnji na PC-ju i igračkim konzolama
- Tastatura – kao sastavni deo svakog računara, ustoličila se kao primarni igrački uređaj na PC-ju
- Miš – ekspanzijom 3D FPS naslova, postao je nezaobilazni uređaj uz tastaturu zbog svoje preciznosti
- Touchpad (tačped) – svi koji se igraju na lapopovima, često se služe onim što im je dostupno – tačpedom
- Touch screen (ekran osetljiv na dodir) – danas sve popularniji, ekrani osetljivi na dodir ruše barijere i onima koji se ne snalaze sa tehnologijom
- Pored ovih uređaja, postoje i mnogi specijalni igrački dodaci konzolama i računarima. Jedan od popularnijih je i pištolj koji se isporučivao uz NES konzole.
Nintendo -> Wii Remote (Wiimote)
Pored ovih klasičnih kontrolera za video igre, krajem 2006. godine zašli smo u doba kontrolisanja pokretima. Pravu malu revoluciju započeo je Nintendo svojim bežičnim kontrolerom zvanim Wii Remote (ili kraće Wiimote) za svoju konzoli Wii. U pitanju je daljinski uređaj za registrovanje pokreta koji sa konzolom (ili PC-jem) komunicira preko Bluetooth bežične veze. Pokreti se registruju na dva načina: praćenjem tačkastih infracrvenih izvora svetlosti u vidnom polju svoje infracrvene kamere i merenjem ubrzanja kojem je izložen pomoću ugrađenog akcelerometra. Upravo ovako inovativan pristup doneo je ogromnu popularnost Nintendo-voj konzoli iako je po svim karakteristikama daleko slabija od konkurencije. Svi koji su mislili da je ovo vrhunac sedme generacije igračkih konzola, gadno su se prevarili jer i konkurencija ima svoje tajne adute.
Sony -> PlayStation Motion Controller
Kompanija Sony je za svoju konzolu PlayStation 3 još krajem 2007. godine predstavila dodatak PlayStation Eye – digitalnu kameru sa širokim spektrom mogućnosti, među kojima i interakcija u igrama. No kako ovaj uređaj nije zaživeo kako se očekivalo, uglavnom se koristi za snimanje video sadržaja i video konferencije. Međutim Sony se nije predao već je na ovogodišnjem E3 sajmu, 2. juna predstavio PlayStation Motion Controller – naslednika ideologije da se igre kontrolišu uz pomoć pokreta. Ovaj uređaj je sličan Wiimote-u, ali je mnogo precizniji i pruža mnogo veće mogućnosti jer se koristi u paru sa PlayStation Eye kamericom. Zanimljivo je da su predtavnici Sony-ja prikazali funkcionisanje ovog uređaja iako jošuvek nemaju potpuno razvijenu podršku za korišćenje nejgovih funkcija, a ni dizajn samog kontrolera nije dovršen, a najavljeno je da će se u prodaji naći na proleće 2010. godine. Međutim i pored toga, ono što je prikazano na demo snimku izgleda zaista zapanjujuće.
Microsoft -> Project Natal
Razlog za ovako rano predstavljanje nedovršenog projekta, je svakako najzanimljivija novotarija u svetu kontrolera za igračke konzole. U pitanju je Microsoft-ov Project Natal. Ovaj dodatak za konzolu Xbox 360, predstavljen je samo jedan dan pre Sony-jevog Motion Controller-a, a takođe se u prodaji očekuje početkom iduće godine. Valja napomenuti da je ‘Project Natal’ samo radni naziv ove platforme, te da će isto verovatno biti promenjeno kada se proizvod nađe na tržištu. Svi koji su videli demo snimke momentalno su se ‘zaljubili’ u ovu tehnologiju. Naj neverovatnija stvar kod ovog interfejsa je činjenica da ne postoji nikakav fizički kontroler koji bi igrač držao u ruci i njime nešto radio. Sezori prate pokrete ispred uređaja, a sistem ih obraćuje i na osnovu njih vrši interakciju sa virtuelnim svetom. Iako na prvi pogled koncept deluje jako slično sa prethodna dva (ne stiskate dugmiće na džojstiku, vec skačete pred ekranom) ovo je za sada najbliža tačka u kojoj se tehnologija budućnosti dotiče sa stvarnošću sadašnjosti. Ovaj projekat vuče korene od pre nekih 10-ak godina, kao proizvod izraelske kompanije 3DV Systems koji je Microsoft otkupio početkom 2009. i implementirao kao dodatak svojoj konzoli.
Ono što fali pored svih ovih savremenih sokoćala je jedan ogromni monitor dijagonale 42.8” poput onog zakrivljenog kompanije NEC CRV43 koji prati kružni pogled igrača i omogućava širokougaono opažanje panorame. U krajnjem slučaju, u dnevnu sobu mogao bi da uleti i neki Full HD plazma TV, jer nas ionako uskoro očekuje digitalizacija televizije.
Bilo kako bilo, čeka nas neverovatno uzbudljiva budućnost. I to ne samo video igara, već uopšte u komunikaciji sa računarima, a i drugim ljudima koji ih koriste. I kol’ko god nas proizvođači potrošačke elektronike iznenaživali svojim dostignućima, jedno je sigurno – igračka industrija pokreće svet i gura razvoj tehnologije izvan granica poznatog.
