Moram priznati da poslednjih godinu – dve ne pratim domaću underground Hip-Hop scenu kao nekada. Kako zbog faxa i ostalih obaveza tako i zbog dešavanja na istoj. Postale su popularne neke nove fancy stvari koje baš i ne gotivim, a onih old school igrača skoro pa i da nema više. Desi se da sretnem Suid-a i Big Boss-a na ulici, ovde po BG-u, no nema nikakvih novih stvari od njih, a one stare jošuvek držim na telefonu pa ih povremeno izvrtim. Od te stare garde, gotivim i Juice-a, no posle drugog albuma većina fanova ga je otpisalo…
Da se razumemo, Juice je kralj domaće Hip-Hop scene od njenih početaka. Jedan je od najboljih liričara i ima odličan flow, ali izuzetno nervira onim diesel fazonom. Iskreno, žao mi je para koje sam dao za onaj drugi album. Bilo je tu (par) zanimljivih stvari, ali opšti utisak je bio katastrofa!
Prvi album (Hiphopium) bio je vrh vrhova, te skoro da nema pesme sa istog koja je ispod proseka. Mnogi su ga i tada prozivali zbog pesmice Keš kolica, jer se bacio u komercijalu. Međutim bio je jako dobar potez. Album se prodavao k’o alva i svi su znali ko je Đus, a za prave ljubitelje hopa bilo je tu jako kvalitetnih stvari. Ko za, možda je sličnu stvar odradio i sa drugim albumom. Pojavio se na Pink-u, visio po, među širokim narodnim masama, popularnim emisijama, pustali su se spotovi… samo što sad prezentuje drugu priču. I onda k’o grom iz vedra nema izda novi album, koji se takođe reklamira pred tim istim auditorijumom.
Kad smo kod trećeg albuma, imam samo jedan komentar: Otkid!
Skoro sam svraćao do CD Shop-a da pazarim Marčelov album, pa sam zapazio i novi Juice-ov. Bio sam skeptičan kad sam video da se zove Hiphopium 2 jer sam mislio da je u pitanju samo marketinški trik da se pokupi još koja svota novca od starih fanova. Međutim, neočekivano se iznenadih i to pozitivno. Duže vreme nisam slušao domaći hop i Marčelo mi je baš lepo leg’o svojim novim stvarčicama. I taman kad’ je počeo da dosađuje posle dužeg celodnevnog slušanja, u plejlistu se ustoličio Juice. Prava old school repčina i Juice koji je pokidao u svom stilu.
Evo i kratkog pregleda pesama:
- Hippa Hoppa (Feat. Target, Shwarzenigga, DJ Doobie)
- Novica (Feat. Koyote, Rolex, DJ Munja)
- Daddyeva Mala (Feat. Honey MC)
- Limuzina (Feat. Una, SDF, Honey MC)
- Ne želiš (Feat. Mjan, Snoopy MC)
- Braća (Feat. DJ Doobie)
- Ćuza (Feat. DJ Munja)
- Gledaš Me (Feat. Kaya)
- Ne Osećam Strah (Feat. Darwin)
- Flash Back (Feat. DeNiro)
- Repujemo (Feat. Koyote, DJ Munja)
- Pobednik 2 (Feat. 93 Fu Kru (Voke, Gic))
- For My Homiez (Feat. DJ Munja)
- Adrenaline (Feat. DJ Doobie)
- Posle Ovog Dana (Feat. Milena)
- Allstar (Feat. C-YA, Vox, Schwarzenigga)
- Sam (Feat. El Prezidente)
- Beli Grom (GTI 16V) (Feat. Ila)
- Javlja Mi Se
- Ćuti Dok Te Karam
- Maine Maine (Feat. T-Money)
Kao što možete primetiti, neobično mnogo gostiju je našlo mesto na ovom albumu, među kojima i oni davno zaboravljeni: Ila (Sha-Ila), Vule (C-Ya). Tu su i mlađi naraštaji, te će se naći za svakg’ po nešto… Neke pesme se izdvoje na prvo slušanje (Sam, Novica, Flash Back…) a neke treba pažljivo saslušati (For My Homiez, Posle Ovog Dana, Pobednik 2, Adrenaline…) da bi vam se uvukle pod kožu. U svakom sl. već mesec dana vrtim album i jošuvek kida. Ako ste se uželeli prave repčine, Hiphopium 2 je predlog #1 jer je u potpunosti opravdao svoj naziv.
