Preduzetništvo u Srbiji je poslednjih godina sve aktuelnija tema, a posebno je stavljeno u žižu javnosti posle velike ekonomske krize u kojoj je samo ICT sektor uspeo da ojača, dok su se sve ostale industrijske grane borile sa opstankom. Kako sam i sam preduzetnik već nekoliko godina, u poslednje vreme sam se aktivnije posvetio ovoj sferi svog života, pa koristim priliku da sagledam trenutno stanje stvari i usmerim zainteresovane kolege u pravom smeru. O svojim iskustvima u Startap Akademiji sam pisao na StartIt blogu, a ovde bih se obratio svima koji se dvoume oko pokretanja svog projekta.
U vremenu kada je i dalje ne baš sjajna situacija na tržištu rada i kada je preko 22% stanovništva nezaposleno, na sve strane se pominje potreba za jačanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Odavno smo zaključili da je najfleksibilnije raditi kao freelancer ili preduzetnik. Zverko je odavno pisao o tome šta sve treba da znate o freelancingu, a Rečević je objasnio i šta je tačno razlika između samostalnog i običnog preduzetnika, pa pročitajte, čisto za znate o čemu pričam.
Gledajući iskustva ljudi iz svog okruženja, mogu reći da je idealni trenutak za pokretanje svog IT biznisa onda kada ste već počeli da radite na nekim pravim projektima (za keš, za druge ljude, na produktima koje neko zapravo koristi) i kada treba svoj rad da naplatite. Da bi legalno mogli bilo šta da naplatite, najbolje je da se registrujete kao pravno lice PR (preduzetnik ili preduzetnička radnja) ili D.O.O. o čemu je Ptiki detaljno pisao.
Mladi freelanceri odmetnuti u preduzetnike
Dok većina mladih (pričam o kolegama iz IT sektora) još za vreme studija počne da radi nešto sa strane, onako freenalce, neki ređi slučajevi reše da krenu put svojih snova, pa potkovani svojim znanjem i poktepljeni preduzetničkim duhom zaplove na talasima entuzijazma u okeanu preduzetništva. Neke entuzijazam popusti, neki se zaposle u pravoj firmi “od 9 do 5”, neki se ožene… a neke čak i posluži sreća pa uspeju da žive od onoga što rade.
Da, namerno sam rekao “sreća”, jer je za jedan uspešan projekat potrebno mnogo više od samog znanja.
Šta je sve potrebno za jedan potencijalno uspešan (start up) projekat?
Da se razumemo, ne postoji magična formula za uspeh. Niko vam ne može garantovati da će vaša ideja promeniti svet, ma koliko ona revolucionarna bila. Sa druge strane, ni većina najuspešnijih projekata nije kranula od originalne ideje. Dakle, tajni recept za uspeh ima neke javno poznate sastojke i ovo su najbitniji:
Ljudi aka tim – Bez kvalitetnih ljudi se ništa dobro nije izrodilo. Dobra ekipa pak uspe i nemoguće stvari, tako da prepreke ne predstavljau kamen spoticanja, već nove izazove koje će tim preći na najbolji mogući način, a usput se i zabaviti u tome. Pod tim bih podveo i entuzijazam, jer je on definitivno i nabolji motivator.
Znanje – I pod znanjem podrazumevam ono upotrebljivo znanje u oblasti kojom se vaš posao bavi, ali i ostalo usputno, da ne kažem sporedno, znanje za snalaženje u ćivotu. Bilo da se radi o procenama i komunikaciji sa ljudima, džongliranje budžetima ili jednostavno razumevanje ostalih članova tima, sva osoba sa sobom donosi neke svoje kvalitete koji zajedno pojačavaju kvalitet gore pomenutog tima.
Analiza – Šta god da radite, od krucijalnog je značaja da znate šta radite i kako to radite. Postoje razne metrike i načini za praćenje rada, a pravilna analiza tržišta, urađenih stvari i daljih planova može vaš projekat sahraniti ili lansiratu u eksponencijalni rast. Triput meri, jednom seci i kad god misliš da si sigurna, proveri još jednom.
Ideja – Kao što već rekoh, dobra ideja nije garancija za uspeh, ali je svakako neophodna da bi uopšte počeli nešto da radite. Ideja je potreban, ali ne i dovoljan uslov za početak. Koliko god luda ideja bila, ona može poslužiti kao osnova za razradu poslovnih modela i biznis planova, koji se kasnijim pivotiranjem mogu oblikovati u skalabilni i još bitnije profiabilni biznis.
Mentorstvo – Neki ljudi se rode sa osećajem za filing koji nazivamo talentom, a drugi pak imaju osnovu koja se radom i trudom može nadograditi do nebesa. Kao što neki ljudi preko noći postanu medijske zvezde zaslugom svojih talenata, a neki svoj posao izgrade posle višegodišnjeg školovanja i znanja stečenog iskustvom i mukotrpnim radom, tako je i za preduzetništvo potrebno po malo od oba sastojka. Da bi se uopšte upustili u pokretanje svoje kompanije, potrebno je da imate čuku, a sa druge strane, to je samo temelj za mnoge druge aktivnosti koje slede kasnije, a koje jako efektivno pokupiti od strane kvalitentih mentora.
Sredstva – Ono što smo, igrajući igrice kao klinci, nazivali resursima, u životu jedne kompanije predstavljaju osnovna sredstva za rad. U slučaju IT preduzetnika, za početak će dovoljni biti i krov nad glavom, hrana i voda, računar i veza sa Internetom. Kasnije svakako sledi i neki poslovni prostor, sala za sastanke, mrežna i telekomunikacijska infrasruktura, knjigovodstvo i još tona stvari od koje boli glava, pa će vam verovatno trebati i posebna osoba koja će se time baviti.
Realizacija – Sve ovo prethodno navedeno neophodno je da bi se krenulo u razvoj nekog proizvoda. A da bi isti uopšte imao smisla, potrebno je isti dovršiti i dovesti u funkcionalno stanje. Upravo ovo je jedan od najvećih problema u životu svakog proizvoda. Često zafale resursi, dođe do raspada tima, kašnjenja sa završetkom i objavljivanjem proizvoda ili se u trenutku objavljivanja dočeka hladan tuš u vidu nepostojanja potrebe za samim proizvodom. Najbitnija, naglašavam, najbitnija je realizacija. Ako imate tim koji ideje (kakve god da su) uspešno sprovodi u delu, pola posla ste već obavili.
“Nemojte brinuti o neuspehu, ionako je dovoljno da samo jednom budete u pravu.” — Drew Houston (Dropbox)
Trakcija – Glavni pokazatelj uspeha (sem zarađenog novca, naravno) vašeg projekta su njegovi korisnici. Svi smo čuli za odlične proizvode koji su ostali bez korisnika ili ih nikada nisu pridobili. Nije dovoljno samo da naravite najbolje od najboljeg. Bitno je da korisnici to krenu da koriste i na kraju plate. Možda je Google+ dobar primer, možda i nije, o tome možemo diskutovati, ali činjenica je da je ova društvena mreža pokidala u svemu gde je Fejsbuk fejlovao, sem u jednom – da postane najmasovnija stranica koju korisnici zavisno posećuju po više sati dnevno.
Partneri – Čime god da se bavite, u nekom trenutku moraćete da sarađujete i sa drugim ljudima. Ako ništa drugo, ono makar da naplatite svoj rad. A, pošto živimo u Srbiji, na ovaj deo morate obratiti posebnu pažnju. Jako je bitno da se dobro upoznate sa pravnim regulativama, bankarskim sistemom, da sve partnerske odnose regulišete ugovorima i da za sve uredno vodite ispravne papire. Ako vas od samog pomena svega ovoga već boli glava, nađite partnera kome verujete i prepustite mu da brine o svemu što nije u opisu vaše eksperize.
Nije lako, ali nije nemoguće
Da je lako, nije. Posebno u startu kada vam je sve strano i dok ne stanete na noge. Ali isto tako nije ni nemogće napraviti dobru priču iz Srbije. Da nismo toliko hendikepirani nedostatkom zakonskih regulativa i osakaćenom međunarodnom saradnjom dokazali su mnogi: Nordeus, Devana, activeCollab, Limundo, Infostud…
Bitno je da shvatite da ne mоrate sve sami. Verovatno i ne možete sve sami, ali to je takođe ok. Ako se sećate priče o zajedničkom radnom prostoru, obradovaće vas vest da je konačno pokrenuto i nekoliko HUB-ova u Beogradu.
Ako ste se prepoznali u ovom tekstu ili jednostavno imate neku ludu ideju za IT projekat i želete da je sprovedete u delo, dobro pročitajte sve gore napisano i updateujte svoj plan. Ukoliko vam u planu fale neki sastojci, pogledajte šta npr nudi ICT Hub koji se upravo pokreće. Dobre su šanse da se upravo tamo nalazi delić puzzla koji vam nedostaje. Kada ste mali i novi, inkubator je idealno mesto za početak jer vas štiti i dopunjuje u svemu što vam u startu fali.
Zato je ovo dobra prilika za sve ljude sa interesantnim idejama koju ne bi trebalo propustiti jer je u priči mnogo više od jeftinog stola u atraktivnom prostoru. Što bi Marc Ecko rekao, više ne postoji izgovor da makar ne probate.
Istovremeno želim da najavim novu sekciju na blogu, posvećenu upravo preduzetništvu ;]
