I ako sam pre samo mesec dana u Banskom, prvi put stao na dasku, a već dve nedelje posle toga overio i poslednje snežne dane Kopaonika, drugari iz Hiishii-ja su u međuvremenu bili na Staroj planini i sa sobom doneli nezaboravna iskustva. Kako je tamo ostalo još nedelju dana so kraja snežne sezone, spakovao sam svoje cipele za board i sa grupicom tviteraša uputio se put najveće planine na Balkanu.
Stara planina ili Balkan je sistem Balkanskih planina po kome je poluostrvo na kome se nalazimo i dobilo svoj naziv. U Srbiji se nalazi samo mali deo ovog planinskog venca, pa zbog toga, a i zbog nedostatka infrastrukture, Stara planina nikada nije bila popularna poput planina u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Neću se ovom prilikom udubljivati u gradivo iz udžbenika geografije za osnovnu školu, samo ću pomenuti da se najviši vrh u Srbiji, Midžor (2169m) nalazi upravo ovde, a tu je takođe i dosta zanimljiviji i dostupniji Babin zub (1758m).
Od ostalih podataka koje sam prikupio pre samog kretanja na put, bitni su uglavnom samo oni vezani za novi Hotel Stara planina, kao i iznajmljivanje ski opreme, konkretno daske za snowboard, pošto je to poprilično jedino što me u poslednje vreme zanima na planini. “Stara planina” Hotel & Spa, o kome svi pričaju ima 4 zvezdice prema internacionalnim hotelskim standardima i nalazi se na jednom od najlepših mesta Stare planine – Jabučkom ravništu, tik uz stazu i gondolu na 1.350m nadmorske visine. Sam hotel je nov i savremeno opremljen. Sve je čisto, uredno i redovno održavano, a prijatna atmosfera vlada svuda, od recepcije, preko restorana, picerije, soba, bazena i spa… Ali o tome ću kasnije.
Put ka Staroj planini je doživljajza sebe. Mogu ga slobodno podeliti u tri dela, od kojih će svako od vas uživati u bar jednom od njih, pa sami odaberite svoj. Prvi deo puta, svakako je auto-put koji, uz malo sreće, nećete ni osetiti. Ako krećete iz Beograda, na ovom reonu puta uživaćete negde do Niša ili Svrljiga. Od Svrljiga, prema Knjaćevcu, pa dalje prema mestu zvanom Kalna, oduševiće vas priroda kroj koju je smešten krivudavi put pokraj koga se nalaze svakojake zanimljivosti koje će se pobrinuti da vam fotoaparat posle putovanja ne ostane bez interesantnih fotografija. Ovaj deo puta je nešto lošijeg kvaliteta, ali vas neće previše iznenaditi ako ste iole putovali kroz Srbiju. E tu tek kreće iznenađenje. Kroz šta god da ste prošli do sada, poslednji reon puta će vas na trenutak naterati da se razmislite o povratku nazad. Situacija nije toliko katastrofalna u snežnim uslovima, jer se sneg utaba pa postoji nešto što liči na put. Inače, na tom delu nečega što po neko naziva putem, naćićete samo blatnjava poravnjanja staze prosečene kroz šumu, na kojoj se mestimično mogu sreći teške mašine koje istu proširuju. I ako izgleda kao da je izgradnja puta u jeku, proćaskao sam sa starosedeocima koji su mi rekli da se taj put tako gradi već najmanje 4 god u nazad i da, sem postavljenih ivičnjaka u jednom kratkom delu, i nema nekih pomaka. Ovom prilikom zaista želim da apelujem na koga god da je potrebno: Izgradite pobogu taj put, inače sve ostalo skoro pada gubi smisao!
Posle nezaboravnog i nadasve interesantnog puta, dočekaće vas novi, savremeni, već pomenuti, hotel koji svoj naziv nosi po ovoj predivnoj planini. Odmah da vam kažem da je hotel perverzija i da je pogodan za sve vrste aktivnosti, osim da u njemu jurite ženske. Drugar i ja smo bili optimisti, pa smo krenuli taktikom razgledanja gošći na večeri i na svakih 5 min se šetkali po restoranu za još po jedan puding, ali smo posle drugog dana odustali i rešili da se ipak posvetimo zimskim sportovima. Hotel je opremljen pristojnim bazenom, saunom, turskim kupatilom i ostalim blagodetima spa centra, a tu su i teretana i skijašnica. Da ne bi dužio o stvarima poput konferencijske sale i ostalih zanimljivosti koje su u sklopu hotela, pogledajte sajt ako vas zanimaju detalji, a ovde ću pomenuti samo sitnice iz sobe koje su mi zapale za oko. Kako smo bili smešteni u senior apartmanu, koji više podseća na planinsku kuću nego na hotelsku sobu, imali smo sve predispozicije za dobro zezanje u društvu koje je pošlo u originalnom paketu. Posle prvih dojava o utiscima sa planine, doletelo nam je i pojačanje pa smo zabave upotpunjavali karaoke žurkama. Sobe su u apartmanu imaju zasebna kupatila, a svaka ima svoj plazma TV preko koga se prostupa interaktivnom vodiču kroz hotel. Takođe je bitno pomenuti da je ceo hotel pokriven bežičnim Internetom, gde me je posebno inenadila brzina istog (upload je na testu bio preko 9 mbps). Zaboravio sam da napomenem i da je osoblje hotela zaista ljubazno, ali ne i previše. Dečka na recepciji sam već prvog dana pokušavao da podmitim da mi kaže u kojim sobama su dobre cice, ali mi takvu informaciju nije odao.
I sada deo koji mnogi od vas očekuju: snowboarding 🙂 Za jednog početnika, staze na Staroj planini sasvim su zadovoljavajuće. Široke su, nisu predugačke, a nisu ni prezahtevne. Gondola kreće odmah od hotela, a sa njenog vrha se na dole spušta staza sa nekoliko kraka koja je sasvim zgodna za uvežbavanje novonaučenih veština. Celom svojom dužinom ima pad na dole, te se nećete naći u situaciji da na sred staze skakućete ili pešačite do dela na kome možete da nastavite vožnju. Za one iskusnije, žičarom se možete prevesti na neku od uzbudljivijih staza. Detaljnu mapu, pogledajte ispod.
Kako sam još početnik što se snowboardinga tiče, već prvog dana uzeo sam jedan dopunski čas sa instruktorom kako bi zajedno prošli kroz neke stvarčice za koje nisam bio najsigurniji i pokazalo se da mi je jedan čas bio sasvim dovoljan za sve potrebe bezbednog spuštanja niz stazu 🙂 Postoji čak i snimak mog prvog samostalnog spuštanja posle časa, ali će isti biti naknadno dodat u ovaj članak. Ono što vam mogu reći je da mi se snowboarding svideo još prilikom prvih koraka, ali da sam tek sada zaista osetio pravo uživanje spuštanja niz snežnu padinu. Taj osećaj slobode klizanja niz stazu sa mogućnošću potpune kontrole kretanja daske, zaista se teško može opisati rečima. Još je teže preneti osećaj povišenog adrenalina u krvi, kada to isto ponovite strmoglavijom i bržom vožnjom ka podnožju. Mogu tek da zamislim kako je cool osećaj kada u igru ulete ozbiljnije staze, puderi i podmazivanje daske…
Pored istraživanja hotela i snowboardinga, bavio sam se i obilaskom prirodnih lepota koje Stara planina pruža svojim gostima. Pored živopisne prirode i planinskih vrhova, koji su interesantni ne samo za fotografisanje već i za osvajanje, ovaj predeo zanimljiv je i kada nije pokriven snegom. Naime, postoje organizovane pešačke ture, kao i zanimacija za ljubitelje biciklizma. U društvu ekipe iz gorske službe, motornim sankama obišao sam skoro sve obližnje krajolike i većinu dokumentovao na fotografijama koje ću uskoro i postaviti online. U priči sa starijim ljudima iz kraja, saznao sam da se tik uz hotel nalazi i jedan od najboljih izvora pijaće vode na Staroj planini, a na putu između Babinog zuba i Midžora naleteo i na prvi cvet ove godine.
Sve u svemu, sa sobom nosim fenomenalne utiske. Stara planina jeste različita od Kopaonika i Zlatibora, ali ne samo po vrsti šume kojom je prekrivena, već i po tome što na Staroj planini nećete zaginuti svake večeri u klubu, pabu ili kafani jer iste ne postoje u blizini hotela. Nećete doći da se pokazujete u svom novom fancy ski odelu ili da se u klubu rasipate skupim pićima. Stara planina je idealna za ljubitelje skijanja i prirode. Ujutru na stazu, posle podne u bazen i saunu i uveče na spavanje da bi sutradan uhvatili Sunce od ranog jutra i sa njime izleteli na stazu…
